Najčitanije
Ljubav i disciplinaLjubav i disciplina
Ako pretpostavimo da deci za pravilan razvoj treba pružati ljubav i zahtevati...
Zanimljivi video klipovi
Deca se plaše pande (VIDEO) Deca se plaše pande (VIDEO) Naravno, ne prave pande. Ko bi se nje mogao uplašiti?!...
ADD - ADHD sindrom
Објављено: 12.02.2011

Kod trećine dece ovaj sindrom nestaje s godinama, a kod onih kod kojih ostane, simptomi se vremenom menjaju.

ADD - ADHD sindrom

Nedostatak koncentracije, vrpoljenje, nestrpljivost, preterana aktivnost, stalni pokret... Sve su to pratioci sindroma ADD/ADHD, odnosno rasute pažnje i hiperaktivnosti, od koje pati sve više dece. Procenjuje se da čak 5 odsto školaraca ima ovaj poremećaj, koji je triput zastupljeniji među dečacima.

Deca koja pate od ovog poremećaja često su tokom nastave nemirna i glasna, zadatke rade veoma polako i nesistematski, razne stvari im lako odvlače pažnju, nisu u stanju da se dugo usredsrede na neku temu, ne podnose rutinu.

Nije do kraja utvrđeno kako nastaje ovaj poremećaj. Brigita Hakenberg, sa dečjeg odeljenja Bečkog kliničkog centra, kaže da se jedino zna da u ovoj priči veliku ulogu igraju geni.

"Kod svakog trećeg deteta koje pati od deficita pažnje i hiperaktivnosti, ili su otac ili majka, ili, pak, oba roditelja, imala isti poremećaj. Sam način vaspitanja deteta nije krivac za nastanak ovog poremećaja", kaže Hakenbergova.

Ukoliko roditelji posumnjaju da njihovo dete pati od rasute pažnje i hiperaktivnosti, trebalo bi da posete dečjeg lekara i da dete podvrgnu psihološkom testu kako bi se utvrdilo koliko dugo može da se skoncentriše na određeni zadatak. Osim toga, potrebno je da sa osobama iz detetove okoline, odnosno sa vaspitačicom ili učiteljicom, prate njegovo ponašanje.

Iako u svakoj grupi u obdaništu ili u svakom školskom razredu postoji makar jedno nemirno dete, ne može se reći da svako nemirno dete pati od deficita pažnje i hiperaktivnosti. Upravo je zbog toga važno da se roditelji konsultuju sa lekarima. U lakšim slučajevima, deci se daju specijalni dodaci za ishranu koji smiriju nervne ćelije, pa tako i dete. U težim se, pak, deci prepisuju određeni lekovi.

Ne znači da će se dete kod kojeg je jednom ustanovljeno da ima ADD/ADHD sindrom doživotno boriti sa ovim problemom. Vremenom je moguće taj poremećaj prevazići, odnosno prerasti, što pokazuje i statitstika - kod trećine dece ovaj sindrom nestaje s godinama.

Kod ostatka, nažalost, ostaje do kraja života, s tim što se simptomi vremenom menjaju. U pubertetu se, recimo, umesto prekomerne motorne aktivnosti, javljaju neorganizovanost i zaboravnost. Kasnije, tokom života, ovaj poremećaj može praviti problem prilikom zapošljavanja, oboleli može teško uspostavljati veze sa okolinom, šest puta je veći rizik od toga da se osoba na bilo koji način povredi, ali mogu se javiti i psihička oboljenja, od kojih je najčešća depresija.

Izvor: Novosti

Podeli
Komentari

Drugima se dopalo i:

Ucitavanje...
Povezani tekstovi
I odrasli pate od ADHD sindroma
Sindrom poremećaja pažnje sa hiperaktivnošću nije rezervisan isključivo za decu.

Dekoncentracija i hiperaktivnost
Sindrom ADHD je prvi put registrovan 1998. godine i do 2000. zabeležen kod svega sedam procenata dece, ali poslednje decenije je u velikom porastu.

Hiperaktivna deca izrastaju u hiperaktivne odrasle
Gotovo trećina osoba kojima je u detinjstvu dijagnoziran poremećaj manjka pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), pati od njega i u odraslom dobu, ukazuje američka studija, obavljena u Bostonskoj dečijoj bolnici.

Hiperaktivna deca drugačije razmišljaju
Deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) vizuelne informacije drugačije obrađuju u odnosu na decu bez poremećaja, pokazuje novo istraživanje američkih naučnika.

Kako da prepoznate hiperaktivno dete
Za decu je normalno da trče, skaču, i budu stano u pokretu. Ali kada ovo tipično ponašanje prelazi u hiperaktivnost, odnosno ADHD sindrom? I kako da postupite ako ove simptome primetite u ponašanju svog deteta?

Hiperaktivna deca imaju manje šansi za uspeh u životu
Najnovije istraživanje pokazuje da poremećaj pažnje i hiperaktivnost mogu u velikoj meri da predstavljaju prepreku da osoba nešto postigne tokom svoje karijere

Neki od skrivenih okidača ADHD sindroma
Osobe koje imaju ADHD razvile su ga u ranom detinjstvu, a naučnici smatraju da je uzrok kombinacija gena, ishrane i okoline u kojoj deca odrastaju.

Šta raditi sa nemirnim detetom?
Nema svako nemirno dete ADHD, samo četiri do sedam posto dece su zaista pogođena ovim poremećajem. Manje televizije i šetnja na svežem vazduhu pomoći će bolje od tableta.

Ishranom protiv dečje hiperaktivnosti
Uravnoteženiji način ishrane mogao bi povoljno da utiče na hiperaktivnu decu koja pate od poremećaja pažnje - ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder)

Hrkanje kod dece uzrokuje ADHD?
Predškolska deca koja redovno hrču su pod većim rizikom od problema ponašanja nego njihovi vršnjaci, ukazuje američka studija, obavljena u Medicinskom centri Dečije bolnice Sinsinatija.