Najčitanije
Šta poneti na letovanje sa decom?Šta poneti na letovanje sa decom?
Sezona godišnjih odmora je počela, a najveći problem roditelja jeste kako...
Zanimljivi video klipovi
Zlatni retriver sprema kuću! (VIDEO) Zlatni retriver sprema kuću! (VIDEO) Psi su, pored toga što su najverniji, najpametniji, izgleda i najvredniji kućni...
Gnojna angina
Објављено: 18.03.2010

Gnojna angina uvek je izazvana bakterijama i praćena je gnojnim naslagama u predelu krajnika, opštom slabošću organizma i izrazito visokom temperaturom. Po tome roditelji mogu prepoznati da je reč upravo o ovoj bolesti, a ne nekoj drugoj.

Gnojna angina

- Ona je uvek izazvana bakterijom i uvek je indikovano lečiti antibioticima. Najbolje bi bilo po antibiogramu i tako, najčešće i lečimo. Međutim, kad dete dođe sa visokom temperaturom, koja može da dostiže 40°C, nemamo vremena da sačekamo nalaz brisa, odnosno antibiogram, onda lečimo visokim dozama antibiotika i to injekcijama – kaže prim. dr Miroslava Janković, specijalista ORL Doma zdravlja u Nišu.

Jako je bitno da lečenje gnojne angine traje dovoljno dugo, odnosno da ne bude prekinuto kada simptomi više ne budu vidljivi.

- Posle dva do tri dana gnojne naslage izazvane bakterijom se liziraju, što znači da ih nema, ali pored toga, mi ih i dalje lečimo. Treba lečiti do izlečenja i još bar jedan ili dva dana više. To je medicinska doktrina, odnosno pet dana i još dan do dva više od prestanka svih simptoma – dodaje dr Janković i napominje da je ovo bitno zbog toga što je u pitanju bakterija koja tu hoće da se uglavi, naročito u te šupljine i da recidivira takav proces.

Dešava se da roditelji pokušavaju da kod starije dece otklone gnoj u grlu ispiranjem.

- Naši roditelji su već edukovani na tu temu, i naši pacijenti odrasli koji više to vole da rade, jer deca ne umeju da grgore – nikakvo ispiranje gnojnih naslaga na krajnicima, jer može da dâ ozbiljne komplikacije sa donjim disajnim putevima. Takav jedan bakterijski sadržaj može da se aspirira i da dâ jedno gnojno zapaljenje pluća koje se teško preživljava – ističe dr Janković.

Takođe, i drugi pokušaji da se gnojna angina leči kod kuće, uz odlaganje odlaska kod lekara  nisu preporučljivi.

- Roditelji sami kašičicom skidaju te naslage da dete lakše može da diše. To je nedopustiva greška. Zatim, da čekaju i da snižavaju temperaturu kao kod virusnih infekcija. Ali to nije virus. To je bakterija koja traži antibiotik i takva indikacija je najispravnija za primenu antibiotika. Roditelji bi trebalo da se jave svom pedijatru, koji u većini slučajeva može da reši taj problem. Ako to traje duže nego što pedijatar odredi, onda se dete šalje i kod nas – kaže prim. dr Miroslava Janković.

Gnojna angina obično se prepoznaje po gnojnim naslagama na grlu. Međutim, ukoliko takve naslage primetite kod svog deteta, da biste bili sigurni u to, najbolje je da posetite lekara. Naime beličaste naslage na krajnicima mogu ukazivati i na nešto drugo.

- Gljivice i kandide na krajnicima vrlo su slične gnojnoj angini. Zatim, fibrinske naslage na hroničnim krajnicima koje su tu odavno, takođe sliče gnojnoj angini, ali gnojna angina je uvek ozbiljna bolest celog organizma. Organizam je posustao i ima jako visoku temperaturu. Nema gnojne angine bez visoke temperature  – kaže dr Miroslava Janković.

Ako se gnojna angina učestalo javlja kod dece, onda se moraju preduzeti i neke opsežnije mere od lečenja simptoma angine.

- Koliko je učestala gnojna angina i koliko ona omogućava detetu da se normalno razvija i raste, od toga zavisi kako ćemo da lečimo te krajnike. Da li ćemo da čekamo i posmatramo podižući odbrambeni mehanizam, ako te angine nisu česte, ili ćemo posle već godinu dana takvih oboljevanja da predložimo operaciju krajnika – dodaje dr Janković.

Gnojnu anginu je moguće lečiti u svim stadijumima, međutim napredovala angina je upornija i neprijatnija za Vaše dete, a takođe može ostaviti veće posledice. Bolovi u grlu i visoka temperatura koju primetite kod svog deteta, razlog je da se što pre javite lekaru.

Podeli
Komentari

Drugima se dopalo i:

Ucitavanje...
Povezani tekstovi
Decu sada napada streptokok
U školama i vrtićima se raširila bakterija koja izaziva gnojnu anginu. Bolest nastupa naglo sa visokom temperaturom, groznicom i jakom gušoboljom

Bolest poljupca - Mononukleoza
Drugi naziv za mononukleozu je bolest poljupca zato što se prenosi direktnim kontaktom sa pljuvačkom zaražene osobe. Bolest zaljubljenih, monocitna angina, žlezdana groznica, infektivna limfocitoza: svi ovi neobični nazivi ukazuju na istu bolest, toliko rasprostranjenu da smo je u detinjstvu gotovo svi imali, a da to i ne znamo.

Krajnici se vade posle treće godine
Operacija nepčanih krajnika preporučuje se tek posle treće godine, ili kad dete ima 15 kilograma

Pčelinji proizvodi prirodni lek za sve tegobe
LISTA tegoba koje med i pčelinji proizvodi efikasno leče i ublažavaju, izuzetno je duga. I uvek važi jedinstveno pravilo, da se med i njegovi proizvodi ne gutaju odmah pošto se stave u usta, već postepeno otapaju u ustima ili piju rastvoreni u toploj vodi, čaju ili mleku, uz obavezno korišćenje drvene ili plastične kašike.

Ko je kandidat za operaciju krajnika
Da li treba „čuvati“ krajnike, odnosno kada ih treba operisati često je pitanje u lekarskim ordinacijama.

Lečenje dece u kućnim uslovima
Upaljeno grlo ispirajte rastvorom jabukovog sirćeta. Kod crevnih infekcija dete bi trebalo da pije onoliko tečnosti koliko želi i da normalno jede. Iz jelovnika se izbacuju samo slatkiši i mleko.

Za putnu apoteku trošak 2.000 dinara
Na odmor uvek krećemo zdravi i verujemo da ćemo se takvi i vratiti, ali povrede i prehlade se ne mogu baš uvek izbeći. Zbog toga lekari preporučuju da se na odmor ponesu preparati za prvu pomoć. Ovaj izdatak, međutim nije mali i za to je potrebno oko 2.000 dinara.

Signal infekcija i upala
Uvećanje limfnih žlezda kod dece obično je posledica izlečivih oboljenja. Pojačano se stvaraju leukociti da bi odbranili organizam

Antibiotici se olako prepisuju
Pedijatri u SAD napišu svake godine više od 10 miliona nepotrebnih recepata za antibiotike, zbog stanja kao što su grip ili astma, čime doprinose potencijalno opasnoj otpornosti na ovu vrstu lekova, ukazuje jedna nova američka studija.

Ljudi još uvek veruju da antibiotici leče prehladu!
Četvrtina ljudi u Britaniji pogrešno veruje da antibiotici leče kašalj i prehladu, iako oni ne deluju na viruse koji uzrokuju većinu respiratornih infekcija, pokazalo je istraživanje tamošnje Agencije za zaštitu zdravlja (HPA), prenosi BBC.