Naredila zima snegu da pada na svakih par dana i da prekrije breg, ali i ulice, kuće, zgrade, trotoare, automobile. I golubima je preko glave snega.

Zima rešila da icrpi sve rezerve vode a tamo gde je još ima, zaledila je kao čarobnim štapićem.

Zima, zima, e pa šta je, ako je zima, nije LAV!

I ranije smo bili zavejani, okovani, u minusu, ali…

Išli smo u školu, bilo je struje, nismo pravili kolapse i svašta nešto. Nismo isključivali privredna društva ni kada su se sama isključivala, a sada imamo taj rad, pa još objavljujemo na sva zvona.

A školska zvona su utihnula i škole su zatvorila svoja vrata. NEMA škole.

Deca sede kod kuće uz kompove i listaju slićice na FB ko na takmičenju. Ne izlaze napolje ne prave Sneška, ne grudvaju se, ne lopataju, ne sankaju se…ne…ništa ne rade, samo sede uz kompove i Fejszevaju, ubijaju vreme  na najbezvezniji način.

A da nam ministar prosvete sabere dva i dva, do sada bi sva naša deca radila zadatke na kompjuterima kući, tačno u odredjeno vreme. Ona deca što nemaju kompjutere dobila bi iste te zadatke preko RTS1 jer to moraju da imaju ko što mora da se crkne.

Naša deca bi imala obaveze i zadatke koje bi svakodevno dobijali putem ovih kanala koje tako redovno koriste i zbog kojih i kada idu u školu, padaju u nesvest koliko im se spava samo zato što su cele noći proveli gledajući u ekrane…

Dragi ministre, evo predloga, pa spoji dva i dva baš kao što umeš da spojiš dve nedelje bez škole zbog zime i zimskih čarolija.

A vi prosvetni radnici koji čitate ovo, nemojte pričati okolo šta mislite o ovome, nego otvorite blog pa jasno i glasno napišite šta zaista mislite, pa se potpišite imenom i prezimenom. Ili ostavite komentar ispod ovog teksta, ali pored kritike, dajte i predlog rešenja.

Možemo svi kolektivno da se pravimo budale i neuki i da kažemo da ne znamo šta je to e-edukacija. Ali ona postoji u mnogim zemljama i traje nekih 15-tak godina unazad. Mnogi ljudi su završili ispite, fakultete i razne škole na taj način i ništa im ne fali, naprotiv, dobili su sasvim ako ne i više znanja nego klasičnim obrazovanjem.

Puna su nam usta e-edukacije, evo prilike i da je primenimo.

Prihvatiću činjenično stanje, otežavajuće okolnosti koje su nam prirodno nametnute, ali ne mogu da prihvatim sedenje skrštenih ruku i čekanje proleća. Strah me je od poplava, cunamija i ostalih nepogoda. Strah me je da se ne usedimo, a imamo koliko toliko odličnih pred uslova za nastavak na ovaj ili onaj način obrazovanja i kada smo usidreni uz komp, Fejs, Twitter, blogove, intenrnet na bilo koji način, televizor, radio. Niko od nas nije isključio bilo koji od ovih aparata kako bi doprineli smanjenju potrošnje elektične energije.

Sve info i ovako dobijamo upravo preko ovih el.aparata.

2+2 = 4

Dovoljno je da se pokrenemo i spojimo dva i dva.

Razmišljao sam na glas, nisam mumlao i šaputao. Nisam zadovoljan ovim sedenjem. Nešto bih da radim.

A vi?

Izvor: Deda Bor