Jedni ovaj metod “pusti da plače” odmah odbace kao veoma okrutan, a drugi smatraju da je ideja odlična i ne odazivaju se na plačne detetove pozive.

Profesorka psihologije Darsija Narvaes, međutim, tvrdi da je istraživanje pokazalo da puštanje beba da plaču u nedogled može biti veoma opasno. Naime, kada smo pod stresom, naša tela emituju hormon kortizol, koji može da ošteti, pa i uništi dečji mozak koji se još razvija, tvrde istraživači sa Univerziteta Jejl i iz Medicinske škole Harvard. Posledica toga je da dete kasnije može imati poremećaj hiperaktivnosti, lošiju sposobnost učenja i nedovoljno razvijene socijalne veštine. Narvaesova stoga tvrdi da je bebe neophodno konstantno držati, dojiti i brzo zadovoljavati njihove potrebe da bi im se mozak pravilno razvijao.

- Puštanje dece da plaču povezano je sa problemima stresa, pitanjima poverenja, poremećajima anksioznosti, smanjenom moždanom funkcijom i nedostatkom samostalnosti. Kako su ti problemi genetski, kada dete stasa u odraslu osobu neće moći da ih ispravi, osim uz pomoć lekova - tvrdi Narvaesova.

Čak i dr Ričard Ferber, koji se zalagao za to da dete treba ostaviti da plače, sada tvrdi da nikada nije savetovao roditeljima da potpuno ignorišu dečji noćni plač.

- Uvek sam verovao da su svaka porodica i svako dete jedinstveni. Nikada nisam ohrabrivao roditelje da decu puste da plaču, ali jedna od tehnika koje sam predložio podrazumeva odgađanje reakcije na bebin plač. Ipak, ta metoda nije prikladna za sve - ističe dr Feber.

Njegova tehnika uči decu da se sama smire tokom normalnih noćnih buđenja. Ali, mnogo roditelja je njegov savet primenilo na svaki noćni plač.

Izvor: Novosti