U braku, na poslu, na ulici, svi sukobi liče jedni na druge i vi uvek možete da izađete iz sukoba kao pobednik, tvrdi dr David Servan Šrajber u knjizi „Ozdraviti - stres, strepnja i depresija bez lekova i psihoanalize".
Kad primetite da običan sukob preti da preraste u svađu, primenite savete dr Šrajbera, koje je ilustrovao kroz šest ključnih reči.
IZVOR
Da li se obraćamo osobi koja je izvor problema i koja ima način da ih reši? Opšte uzev, iako to može izgledati očevidno, to najčešće nije naš prvi refleks.
Ako vam neki kolega uputi neprijatnu primedbu povodom vašeg rada, i to pred čitavim timom, ili vaš momak ismeje greškom prepečenu picu, apsolutno ničemu ne služi da se nakon toga žalite drugim kolegama ili svojoj majci telefonom, iako biste to najradije učinili.
Da biste sačuvali poštovanje i promenili ponašanje osobe koja vas je uvredila, morate da razgovarate - i sa dotičnim kolegom i sa svojim momkom. Samo vi to možete da učinite. Naravno, to je mnogo teže i vi to ne želite. Ali, to je jedini efikasan način. Treba krenuti od izvora problema.
MESTO I VREME
Treba uvek paziti da se diskusija odvija na jednom mestu, skrivenom ili privatnom, i u odgovarajućem trenutku. Opšte uzev, ideja da se suočimo sa svojim napadačem, javno ili u hodniku, nije dobra, čak i ako je naša žalba nenasilna. Razgovor ne treba odmah započeti žustro u stresnoj situaciji. Uvek je bolje izabrati mesto gde možemo mirno razgovarati kada smo sigurni da su onaj ili ona s kojima želimo da razgovaramo spremni za to.
PRIJATELJSKI PRISTUP
Da bi nas čuli, treba prvo da budemo sigurni da nas slušaju. Ima li boljeg načina da naš postupak propadne no da krenemo sa agresivnim ponašanjem i suviše odlučnim glasom?
Gotman je to u svojoj Ljubavnoj laboratoriji pokazao: ako se jedan od protagonista oseti ugroženim, on ima tendenciju da se „utopi" u svojim osećanjima, čak i pre no što razgovor počne. A nakon toga nema spasa.
Treba, dakle, svog sagovornika opustiti već prvim rečima: više mu otvoriti uši nego mu ih zatvoriti. A znate li vi koja je reč u bilo kom jeziku najprijatnija da se započne razgovor? Ime osobe kojoj se obraćate!
Psiholozi to nazivaju „fenomenom koktela". Vi ste na nekom koktelu oko vas svi pričaju, a vi ste ipak veoma koncentrisani na razgovor koji vodite sa svojim sagovornikom. Ništa ne čujete od dijaloga koji oko vas bruje: njih filtrira i odbacuje vaša pažnja. A onda, odjednom, u nekoj drugoj grupi, neko izgovara vaše ime. Odmah ga čujete i okrećete glavu.
Na svoje ime smo prijemčiviji no na bilo koju drugu reč. Dakle, bilo šta da hoćete kazati onome ko vas je uvredio, počnite time da ga po imenu zazovete, a onda mu recite i nešto prijatno, ako je to, naravno, istina. Nije to uvek lako naći, ali je vrlo važno. U prvi mah, malo ćete stisnuti usne, ali tako su vrata komunikacije otvorena.
OBJEKTIVNOST
Treba ući u srce problema: opisati stanje zbog koga se žalimo, ograničavajući se samo na opis onoga što se desilo, i ni na šta drugo, bez i najmanje aluzije na moralni sud koji bi to moglo dobiti.
OSEĆANJA
Opis činjenica mora odmah biti propraćen onim što ste osetili. Tada ne treba upasti u zamku i pričati o svom besu, osećanju koje se najčešće ispoljava. Bes je osećanje okrenuto drugome, a ne izraz intimne povrede. Mnogo je delotvornije ako kažete kako ste se vi osećali.
IZNEVERENA NADA
Možemo se držati jedne emocije, ali je još efikasnije ako pomenemo izneverenu nadu ili nezadovoljenu potrebu.
Izvor: ZenaBlic
